Milovan Ilić Minimaks rođen je 5. novembra 1938. godine u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. U Beograd je došao na studije prava, 1957. godine. Počeo je da piše humoreske za list “Politika”, a zatim i za “Jež” sve do 1960. kada prelazi na “Drugi program Radio Beograda” i pravi neviđeni medijski bum emisijama “Sutra je petak” i “Tačno u podne” – emisija poznatija pod nazivom “Tup-tup”, koju je vodio 22 godine. Na RTS-u je vodio kultnu emisiju “Od glave do pete”. 1990. godine na TV Politika počinje da uređuje i vodi zabavnu emisjiu “Minimaksovizija”, koju je kasnije preneo na TV Pink pod nazivom “Maksovizija”, gde je vodio i emisiju “Nedelja kod Minimaksa”. Veoma kratko radio je i na TV Palma. U poslednjih nekoliko godina, Minimaks je vodio emisiju “Grand šou”, i svojim šarmom doprineo velikoj gledanosti ove emisije narodne muzike.
Kroz njegove emisije prošao je veliki broj srpskih pevača, muzičara, glumaca, političara i drugih javnih ličnosti. Među kolegama je važio za velikog profesionalca. Nikada nije kasnio na snimanja i za svakog gosta se temeljno i detaljno pripremao koristeći svoju obimnu novinsku dokumentaciju. Sarađivao sa časopisima Jež, Ilustrovana politika, Politika i dr. Zastupljen u više zbornika i antologija aforizama, dobitnik više nagrada između kojih je i prestižna nagrada “Radoje Domanović” za satiru 1995.
Objavio sledeće knjige:
____________________________________________
- Sitna razmišljanja (1967)
- Iz malog mozga (1988)
- Minimaksime (1991)
- Pesme za antologiju (1991)
- Kratki romani (1994)
- Čista filozofija (1996)
- Vesti sa teleksa. Šta nam se događalo 1991-2002 (2002)
- ________________________________________________________________
Predavao je jedno vreme na kursu za voditelje narodnog univerziteta “Božidar Adžija” u Beogradu.
Preminuo je 9. februara 2005.
Anegdote
Kao mlad novinar, Minimaks je vodio noćni program, u kome mu je gost bio poznati karikaturista Paja Stanković. Pričali su o svemu i svačemu, pa Minimaksu padne napamet suluda ideja da im se javljaju slušaoci i opisuju sebe, a da će karikaturista, na osnovu toga, crtati. Još ih pozove da za pola sata dođu na portirnicu Radio Beograda i uzmu karikaturu.
I, desi se ono što se do tada nikada nije desilo – slušaoci su se masovno javljali.
Šta je, u stvari, lucidni Minimaks smislio? Kad slušalac dođe na portirnicu da preuzme karikaturu, prvo preda ličnu kartu, koju portir doturi Paji Stankoviću. Paja brzo nacrta karikaturu, doda portiru, a on je uruči zadovoljnom slušaocu.
To je, valjda, bilo jedinstveno crtanje preko radija.
_______________________________
Pripremio: Dejan Milivojević Buca
_______________________________________________________________________________________
Rodjen je u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. U Beograd je došao na studije prava, 1957. godine. Počeo je da piše humoreske za list “Politika”, a zatim i za “Jež” sve do 1960. kada prelazi na “Drugi program Radio Beograda” i pravi nevidjeni medijski bum emisijama “Sutra je petak” i “Tačno u podne” – poznatijom pod nazivom “Tup-tup”, koju je vodio 22 godine. Na Televiziji Beograd je vodio kultnu emisiju “Od glave do pete” sa Minjom Subotom. 1990. godine na TV Politika počinje da uredjuje i vodi zabavnu emisjiu “Minimaksovizija”, koju je kasnije preneo na TV Pink pod nazivom “Maksovizija”, gde je vodio i emisiju “Nedelja kod Minimaksa”. Veoma kratko radio je i na TV Palma. U poslednjih nekoliko godina, Minimaks je vodio emisiju “Grand šou”.
Izdao je sedam knjiga aforizama i nekoliko knjiga pesama i pisao mnogobrojne kolumne u raznim listovima. Od nekadašnjeg predsednika SFRJ, Janeza Drnovšeka, dobio je Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem, od Udruženja književnika Srbije nagradu “Radoje Domanović”, a Oskari popularnosti ne mogu se ni prebrojati. Ipak, najdraža titula mu je bila “Živa legenda Beograda”.
Milovan Ilić – Minimaks dva puta se ženio. Iz prvog braka ima sina Igora, a sa nedavno preminulom suprugom Biljanom ima ćerku Anu i sina Vladimira, poznatijeg kao Ila.
Sahranjen je u Beogradu.
U mom radnom veku vodio sam svašta. Javne priredbe sam počeo da vodim dok sam bio na odsluženju vojnog roka. Da bi vojnik izvrdao neke obaveze (koje u vojsci nikad nisu male) spreman je na sve, pa čak i da izmisli da su civilstvu bavio voditeljstvom, da mu je taj posao u krvi.
Da li znate kakva je razlika izmedju vojnog voditelja i vojne tajne? Ja ne znam. Inače, ako voditelj u vojsci bio sam čak i nagradjivan. Umesto da zbog lažnog predstavljanja budem nagrdjen, bio sam nagradjen. Se la vi!
Daleke 1967. godine Drugi program Radio Beograda imao je nameruda pokrene neku novu zabavno-rekreaciono-servisnu emisiju. Termin: subota, od 7 do 11 časova. Svu si već nešto radili . Jedino sam ja bio slobodan, to jeste bez emisije. Vratio se čovek (to jest ja) iz JNA i čeka da mu daju (čitaj: uvale) neki posao. Kazali su mu: “Ti ćeš biti redaktor (nešto kao pomoćnik urednika) a zajednički zadatak nam je da pronadjemo voditelja (nekog glumca) i reditelja (jer ko je video da glumac može bez reditelja)! ” Ja kažem: “Dobro”. I – stvar krene…
Ali, pre nego što je i krenula – stvar je stala. Probali su jednog, drugog, trećeg glumca. Medjutim, niko nije bio ukusu ondašnjih nameštenih radio-moćnika. Neko, ipak, mora da je bio mnogo pametan i vidovit pa, na kraju, predloži: ” Da probamo sa Ilićem. Možda bi on mogao da bude voditelj. Pametan je, duhovit, kad priča – svi ga razumemo!” Mladjani, tada još samo Milovan Ilić, sve to sluša, pravi se kao nezainteresovan, a u stvari već gori od nestrpljenja da sedne pred mikrofon i kaže ono njegovo danas već istorijsko: “Drage moje i dragi moji…”
U to vreme, za razliku od sadašnje, niko nije mogao preko radio talasa da kaže ni “Živeo Tito!” ako prethodno nije prošao ozbiljnu i strogu komisiju. U komisiji su, obično, bili spikeri, lektori, urednici, direktori… Branislav Surutka, Draga Jonaš, Radmila Vidak…
Snimili mene, pročitao ja nešto, trudio se što sam više mogao, smatrao sam da sigurno dobijam zeleno (ili bar žuto) svetlo. Medjutim…
Komisija je (očigledno) snimak pažljivo preslušala (nekoliko puta), ali nalazi su bili više nego negativni. Nisam ni znao da ne znam srpski (u to vreme srpski jezik se lažno predstavljao kao “srpskohrvatski”). Komisija je pominjala neke vokale, neke nazalne mane… Mnoge njihove reči nisam ni shvatio, ali sam dobro razumeo da od moje voditeljske karijere nema ništa. Opet se oni bace na pronalaženje nekog dokonog voditelja, to jest glumca. Medjutim, dokonih a dobrih nije bilo.
Onda, opet, neko reče: “Dobro, Ilić ne govori baš najbolje, ali on priprema tekstove, rubrike, intervjue… Nije loše (a i jevtinije je) da isti čovek bude i redaktor i voditelj!”
Tako ja postadoh i ostadoh voditelj!
Predložio sam da se emisija zove “Minimaks”. To je (trebalo da bude) skraćenica od “mini(mum) govora i maks(imum) muzike”. Predlog je jednoglasno prihvaćen i emisija je 06.01.1968. krenula.
Tada nisam mogao ni da sanjam da će mi skraćenica Minimaks postati nadimak i da će emisija “Minimaks” za samo mesec dana postati veoma popularna, a da ću ja postati najpopularniji voditelj. Recept je bio sledeći: na početku emisije sam govorio “drage moje i dragi moji”, a na kraju “ćao, nema više”. Vesti sam nazvao “šta ima novo”. Sa mnogim sagovornicima bio sam na “ti”, što se za ono vreme smatralo skandaloznim. Muzika je bila komercijalna i atraktivna… Dakle, sve je bilo tako jednostavno i prosto da nije moglo a da ne uspe.
Meni je to tada izgledalo zaista tako: jednostavni i prosto. Ali, vidite, opet se potvrdilo: genijalnost je u jednostavnosti. Emisija “Minimaks” bila je najslušanija, a ja sam, takoreći preko noći, postao popularan. Stručnjaci kažu da se istorija našeg radija deli na onu pre i posle Minimaksa. Nešto kao pre i posle Hrista!
Emisija “Minimaks” čula se ravno 250 puta i posle tačno pet godina prestala je da postoji. Ukinuta je kao “štetna za omladinu”. kao “šund”, “kič” i sl. Emisija je, dakle, prestala da postoji ali je Milovan Ilić ostao zauvek – Minimaks. Kasnije dolaze na red nove emisije koje, nažalost, posle dužeg ili kraćeg vremena doživljavaju sličnu sudbinu.
Moja nova radio emisija zvala se “Tačno u podne”, to jest skraćeno “TUP-TUP”.. Po njoj nisam dobio nadimak jer bi bilo mnogo nezgodno da budem Milovan Ilić – Tupadžija, zar ne ?!
“TUP-TUP” je živeo 22 godine i takodje “neslavno” završio. Naredbom “odozgo” ikunut je je bez objašnjenja. Ali, druge emisije su išle. U medjuvremenu sam za (Radio 202) radio i vodio autorske emisije “Sutra je petak” i “ZVRK” (Zbir vrhunskih radio komunikacija).”
_________________________________________________________________________________________
ZVUČNI ARHIV “RADIJA 103″
Poslušajte streaming dela emisije “Tačno u podne (TUP-TUP)” iz 1979. godine – mp3
(glas Milovana Ilića – Minimaksa)
____________________________________________________________
_____________________________________________________
Autor nekoliko knjiga aforizama i pesama, kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima, ovaj Kragujevčanin, rođen 5. novembra 1938. u selu Lipnica, ostaće upamćen kao prva javna ličnost koja se usudila da zbija šale na račun aktuelnih političkih događaja i njihovih aktera, ali i kao “glavni krivac” za uspešne karijere mnogih estradnih ikona, među kojima je, svakako, najveća Lepa Brena.
Kao nesvršeni student prava, počeo je da radi u listu “Jež”, a 1960. prešao je u Radio Beograd. Usledile su emisije “Sutra je petak” i “Tačno u podne”, poznatija pod nazivom “Tup-tup”, koju je vodio čitave 22 godine. Po ukidanju njegovih radio-emisija, karijeru nastavlja na RTV Beograd, gde vodi kultnu emisiju “Od glave do pete”. Kada je i ona ukinuta, od 1990. godine jedno vreme je na TV Politika vodio zabavnu emisiju pod nazivom “Minimaksovizija”.
Bila je to prva emisija na ovim prostorima u kojoj su se, u cilju dobre zabave TV gledalaca, rame uz rame našli političari, umetnici i estradne ličnosti. Zatim prelazi na TV Pink, gde emisiji menja ime u “Maksovizija”, a potom startuje i sa “Nedeljom kod Minimaksa”. Po odlasku s Pinka, na kratko se seli na TV Palma. U poslednjih nekoliko godina, Minimaks je svojim šarmom doprineo i velikoj gledanosti emisije narodne muzike “Grand šou”.
______________________________________________________________________
Izvor: Glas Javnosti
______________________________________________________________________
Estradni pigmalion, kozer, humorista, novinar, publicista i voditelj Milovan Ilić Minimaks iz dva braka ima troje dece. U svom stilu kaže da dok avion propada, mnogi se uhvate za čašicu, a on se uhvatio za stjuardesu sa kojom je bio godinama u braku. Mića kaže kako mu je lepo sa suprugom Biljanom i objašnjava: 
– Ima jedna izreka koju često citiram: “Sve ono što zasluži prva žena, dobije druga”. Jer i moja prva žena je bila divna, kao i druga, a ja sam opet verovao da je ona loša, da nismo jedno za drugo.
__________________________________________________________
Minimaksov intervju za www.balkanmedia.com
____________________________________________________________
 |
Kao srecno ozenjenom coveku, koji, pre svega, obozava porodicu prijaju mi ovi epiteti, koji dolaze od strane lepseg pola. Eto, kada bih upecao zlatnu ribicu pozeleo bih da i ona glasa za mene. Nerviraju me zene koje misle da ja mogu sve sto hocu. Od zena u javnom zivotu Srbije posebno cenim Radmilu Milentijevic. Cenim je od kada je otisla (u nepoznatom pravcu). Zato bih najvise voleo da upoznam Moniku Levinski… Zini da ti kazem zasto. Ha, ha, ha…
Rekao si da necemo o politici, NATO agresiji i da bi radije pricao o vedrijim temama, da ne umaras ljude. Pa, ipak, pokusao si 1990. godine da postanes poslanik u Skupstini Srbije i zajedno sa rokerom Borom Djordjevicem doziveo si krah?
Nikada nisam bio clan nijedne politicke partije, osim GSP stranke (Gledaj svoja posla). U dusi sam bio i ostao opozicionar, kao cela moja porodica. Tada je Milan Paroski bio istaknuti opozicionar sa istaknutim rejtingom. Ponudio je meni i Bori Corbi da njegova Narodna stranka skupi glasove za nasu kandidaturu. Objasnio nam je da ako udjemo u Skupstinu, nece uci dva konja! Tako nismo usli ni ja ni Bora jer pobedjuju uvek oni koji broje glasove. Posle nekoliko godina shvatio sam da sam se polakomio bas kao i Dobrica Cosic koji je doveden kao predsednik trece Jugoslavije – da bi bio najuren!
Da li bas uvek govoris bez dlake na jeziku, ili…?
Evo, uvideces da se nicega ne bojim. Za mene je Evropa in, a Jugoslavija aut. Za najpozitivniju crtu svog karaktera smatram cinjenicu da gledam svoja posla. Najvise mi smeta kada drugi gledaju moja posla. Voleo bih da upoznam Slobodana Milosevica, ali do predsednika ne moze da se dodje. U dzepu uvek nosim samo malo para i kljuc od stana. Za svoj najveci blam smatram cinjenicu da sam kasno upoznao Nadu Blam. Da imam carobni stapic polomio bih ga na pola pa da imam dva. Ako put do muskog srca vodi preko stomaka onda je najbolje da me neko napadne pecenom piletinom sa krompiricima. Trenutno me najvise zabrinjava sto je Voja Seselj jedan od onih koji brine o nasim zivotima. Od savremneih licnosti Srbije posebno cenim Milorada Vucelica. Dobar je kad god ga zovnete, a ne ljuti se kad ga odbacite.
Svojevremeno si lansirao mnoge pevace i pevacice na estradi. Koliko je kostalo to probijanje?
 |
Nikada nisam dobijao novac od pevaca. Ponudila mi je novac jedna grupa, jos davno, ali sam odbio jer je to bila smesna cifra. Mnoge od tih zvezda bi se probile i bez moje pomoci, kao, na primer, Lepa Brena. Medju onima koje sam podrzao i pogurao rodjeni su kao zvezde i Dara Bubamara, Jami, Vendi, “Rokeri s Moravu”, Djordje Balasevic i Rambo Amadeus.
Znam da pevaci nisu zahvalni i retko kad kazu hvala kada im neko pomogne. Kako su se tebi zahvalili oni kojima si dosta ucinio na pocetku karijere?
Malo je zahvalnih. Nedavno sam po prvi put u zivotu zamolio Lepu Brenu za jednu uslugu. Ulaznica u “Grand produkciju” iznosi 30.000 maraka Moja dama nije imala taj novac i zelela je da posle na koncertima odradi svoj dug, pa se zato obratila meni za pomoc. Brena mi je bez razmisljanja rekla: “Ja sam u ovaj biznis ulozila milion maraka, to je moj posao i tu nema mnogo razgovora. Moze samo da donese novac i materijal, i to samo ako su pesme dobre”. Nisu se poneli fer i korektno ni Djordje Balasevic i Rambo Amadeus sa kojima od tada ne razgovaram. Moram priznati da je Jami izuzetak, jer me jedino ona uvek pominje i postuje. A donedavno sam javno govorio da me na estradi najvise odusevljavaju Ceca Raznatovic i Brena. Pa mi je sada krivo kada sam govorio kako je Brena odlicna macka, zato je valjda i moja slaba tacka. Eto, kada bih na vratima svoga stana ponovo ugledao Terezu Kesoviju ne bih se iznenadio. Mi smo se ranije pri svakom susretu (posteno) izljubili. Ne vidim zasto bi se ta (lepa) tradicija menjala.
Koliko znam, najvise si ljut na Zdravka Colica. Objasni otkud takve nesuglasice sa Colom koji je miljenik stampe?
Zdravko Colic je (tuzna) prica za sebe… Najpre (mi) je obecao da ce doci u emisiju “Maksovizija” sa Harisom Dzinovicem. Kasnije mi je (preko predstavnika, jer on sve radi preko predstavnika) porucio da to ne dolazi u obzir. Zatim smo ga pozvali da sa dr Neletom Karajlicem bude moj gost oktobra 1998. godine. Ponovo je (preko predstavnika) porucio da to ne dolazi u obzir. Kada su mi njegovi predstavnici javili da Zdravko sigurno ne dolazi, zamolio sam modnu kreatorku Vericu Rakocevic da mi pravi drustvo. Ona je (naravno) pristala, ali su mi njegovi (Colini) predstavnici porucili: “Znas Cola nema nista protiv Verice, ali pita ima li neko bolji!” Rekao sam (predstavnicima): “Nema niko bolj! A vasem Coli porucite da je za mene mrtav i da sam ga vec smestio u parcelu gde su parkirani Djordje Balasevic i Rambo Amadeus!” Ali to nije sve… Colini predstavnici broj jedan objasnili su mi da “ono u vezi sa Vericom Rakocevic, nema veze sa Colom vec da su to izmislili Colini predstavnici broj dva i da Cola (garant!) dolazi u “Maksoviziju” novembra prosle godine. Naravno, dva dana pre tog datuma predstavnici gospodina Cole (ne znam da li broj jedan ili broj dva) javili su mi da se Cola mnogo izvinjava, ali da je to jedini datum kad moze da odrzi koncert u Krusevcu (samo tada i nikad vise!). E Colo, Colo, jebem te u predstavnike! Cola je u parceli, mrtav za mene. I porucujem mu ovaj put da zalim sto sam ga vadio iz “parcele” i podgrejavao. Ja sam dolazio do Staneta Dolanca i Branka Kostica za tri dana, a njega ne mogu da nadjem! Covek se jednostavno krije, ima neku maniju, kompleks, ne znam ni ja sta! Mislim da se Cola nikom telefonom ne javlja! Goran Bregovic mi je jednom rekao da mu se Zdravko nikada u zivotu nije javio telefonom, a Haris Dzinovic mi je rekao da ga je za vreme rata u vise navrata zvao iz Pariza, raspitivao se za zdravlje, a ovaj mu se nikada nije javio! Za mene ne postoji ni Rambo Amadeus, a dozivotno cu zaliti sto sam Balasevicu dozvolio da mi se obrati sa “ti”.
Nedavno ste iznenadili javnost izjavom da bi za pet miliona maraka setali nagi u centru Beograda – po Terazijama?!
 |
Zasto da ne? Mozda bih se obrukao, medjutim, sa tim novcem bih resio sve egzistencijalne probleme. Znam mnoge koji bi to isto uradili za mnogo manje novaca. Sve sto sam do sada zaradio bilo je na posten nacin, i bas bih voleo da vidim i cujem onoga ko ne bi za tu cifru prosetao go Terazijama! Eto, ima i onih koji zvizducu kada vide moj crveni “sevrolet”, a nisu ni svesni da moj automobil vredi samo cetiri Bregoviceve ili Zmijanceve gume!
Dosta si pricao o beskrajnoj ljubavi prema novcu popularnih solista folka. I ti si odlicno zaradio kraj njih, vodeci estradne programe. Zar ne?
Nikada nisam imao odredjenu estradnu cenu, a za njih sam bio i ostao pravi bednik s obzirom na visinu honorara, ali neka ovo ne ispadne da se zalim. Zivim solidno, za razliku od mnogih ljudi koji posle ove NATO agresije zive na ivici materijalne egzistencije, izgubili svoje najblize, kuce, stanove, posao…Mnogi i ne znaju kakvi su njihovi ljubimci. Dok Aca Lukas otvoreno priznaje da je potrosio dva miliona maraka na drogu i kocku, Tozovac je na turneje nosio sendvice od kuce. A bio je tada mega zvezda! Na mamutskim turnejama ucestvovao sam kraj najvecih zvezda kao sto su Saban Saulic, Kvaka, Vera Matovic, Zorica Brunclik… Oni su bili bogatasi a mucili su se u autobusima u kojima je bila paklena vrucina. Samo da ne bi platili za prevoz i sto vise novaca ustedeli. A ja sednem u svoj “kapri”, otvorim prozor, pustim muziku i uzivam. Odsedao sam u luksuznim hotelima, dok su se oni grcili u najjeftinijim hotelima i motelima. Verovali ili ne, kada mnogim zvezdama folka organizatori plate veceru, oni narucuju viski i sve sto vide na meniju. A kada sami placaju, piju kiselu vodu, kafu i naruce samo pljeskavicu, bez salate. Znam neke, prilicno popularne izvodjace folka, koji rucaju samo corbuljake i salate (uz dosta hleba) kako bi na turnejama sto bolje prosli!
Rekao si da si zbog tvojih smelih komentara politicke situacije, dobijao i po prstima kada si prelazio granicu dozvoljenog?
Shvatio sam da treba govoriti uopsteno, ne pominjati imena, da ne bi ta emisija bila “labudova” tj. poslednja. Za sada sam dobro procenjivao situaciju i uvek sam namirisao sta moze da prodje a sta ne.
Rekao si da nemas dostojnog naslednika na malom ekranu i radio-programima. Alal vera na skromnosti i kolegijalnosti?!
 |
Znao sam da kazem da je dobro dok ima takvih kolega, jer dok oni rade ja sam najbolji, prvi, jedini i u svom poslu najjaci. Kada sam ja pocinjao da radim, pre vise od tri decenije, morao si da prodjes kroz vise ispita za radio-programe, kod vrsnih strucnjaka, pa da tek onda procitas vremensku prognozu. Isti je slucaj i sa televizijom, jer bez neophodnih filtera kvaliteta nisi mogao da udjes u studio. Danas mladi zele uspeh preko noci, popularnost bez upornog rada i skolovanja, i zato traju kratko a ja nemam istinsku konkurenciju. Nemam kao glumac puno proba za jednu predstavu. Ja pravim predstave na jednom mestu, bez generalnih proba. Za sve svoje sagovornike moram dobro da se pripremim, studiozno radim na pitanjima, i koristim bogatu novinsku dokumentaciju koju imam kod kuce. Trudim se da se dobro informisem o gostima, iako ne znam sta ce mi odgovoriti pre emisije. Samo se Vojislav Seselj jednom prilikom malo ljutnuo na mene posle emisije. Dosao je covek u emisiju da me malo zaza, ismeje, zafrkava… Zeleo je da me pobedi na mom terenu, i naravno, kao dobar domacin, nisam mu to dopustio. On moze da bude predsednik jedne stranke, ali ne moze da bude duhovit i spretan u govoru kao ja. Zato ja i gledam emisije na svim kanalima, covek se najbolje uci na svojim (i tudjim) greskama. I zato nije mogao da me pobedi jer sam u svom poslu najjaci. I zato sa Seseljem nikada ne bi otisao na rucak. Prvo: nista ne bi ostalo za mene, a drugo, mozda bih morao da platim porez na upotrebljene cackalice.
U danasnje vreme nije lako zasmejati ljude?
Ljude je mnogo lakse rasplakati. Tu su glumci pravi maheri, kao i tvorci ovih kolumbijskih i meksickih srceparajucih mamutskih televizijskih serija. Serviraju se teske reci, ide se na emocije, glumci vestacki zaplacu, i zacas cela sala i svi pred malim ili velikim ekranom rone suze. Vrlo je tesko zasmejati jednog coveka, a kamoli na hiljadu ljudi. Meni, kako stvari stoje, to dobro ide i valjda su mi zato emisije gledane. Zato je jedina osoba koja me iznervira vec svojom pojavom Mister Bin. Nervira me sto nisam u stanju da budem otkacen kao on.
Tvoji poznanici, drugari i prijatelji, kao sto je hitmejker folka Novica Urosevic, tvrde da si pravi kozar i u privatnom zivotu. Znam da je uvek biti zabavno u tvom drustvu. Sam smisljas aforizme, minimaksime i humoristicka kazivanja za estradnu scenu, ili ti neko u tome pomaze?
Sam sam autor svih osam svojih knjiga i humora kojeg pisem za novine. Odavno sam svoje mane pretvorio u vrline, tako da mane nemam. Ne smem da nabrajam svoje vrline, jer bi me onda zenski svet cekao u redu pred kucom da bi proverile. Od parfema najvise volim miris taze hleba, a ne volim cigarete, jer drugi puse umesto mene. Obicno, ustajem cim se probudim. Ako ustanem ranije, nisam za upotrebu. Retko idem u crkvu, jer ne mogu da udjem od bivsih komunista. Nikad nisam sam, a mudrome je (znaci, meni) i komarac muzika. Meso je predmet mog obozavanja (cak i kad je rec o hrani). Obicno letujem na ostrvima u Sredozemlju (da bi se posteno namucili ili naplivali oni koji zele da me gnjave). Mnogo mi je zao sto ne zivim od pisanja. U zemlji nepismenih, televizija je sila nad silama. Kada su me pitali postoji li mesto na svetu na kojem bih voleo da provedem mesec dana, odgovorio sam da (jedino) da na mestu Slobodana Milosevica ne bih voleo (i hteo) da provedem ni pet minuta. Voleo bih, priznajem, da pevam kao Pavaroti, da sviram kao Stefan Milenkovic i da imam para kao Bogoljub Karic.
Na kraju naseg otvorenog razgovora Minimaks pijucka vina jer nije bilo piva. Razgovor smo vodili nekoliko dana u njegovim najomiljenijim restoranima “Moj dan”, “Stara tresnja”, “Stenka” i “LM” (kod Goce Stojicevic) prvo uz viski, a potom uz pivo. Kroz smesak kaze da je ambicije vec jednom ostvario pa ih sad ostvaruje ponovo. Umesto hleba koristio je curece, i belo uz jagnjece i prasece pecenje. Kaze da rado gostuje u Republici Srpskoj, ali se u Banjaluci iznenadio sto tamo nema kiselih voda Karadjordje i Knjaz Milos, vec slovencke Radenske sa tri srca i zagrebacko pivo. Pohvalio nam se da je pored srednje strucne spreme, danas i profesor Univerziteta (pokazuje vizit-kartu koju su mu napravili u Narodnom univerzitetu “Bozidar Adzija”, u Beogradu, gde predaje na kursevima za voditelje) i veli:
- Puno pozdrava svim vasim internet citaocima (pogotovo citateljkama). Moram, za kraj da dodam da ce mi najneugodniji trenutak u karijeri biti kada na jednom od beogradskih groblja, Orlovaci ili Lescu, ugledam spomenik na kome pise “Minimaks – cao nema vise!”
