Veliku ljubav, nadahnuće, izuzetne glasovne kvalitete i neverovatan dar prema muzici iskazuje već u dvanaestoj godini u osnovnoj školi i kud-u iz Rekovca, gde je nastupao kao pevačko čudo od deteta. Skrenuo je pažnju prvom otpevanom pesmom “Na grobu mog oca i majke” Huseina Kurtagića, kada je cela sala plakala znajući njegovu životnu priču – teško detinjstvo siročeta.
Priliku propušta, kada nije mogao da nastupi zbog bolesti u emisiji “selo veselo” koja je bila odskočna daska za mnoge pevače.
Prvu ploču snima `76. godine za “Diskos” i odlično prolazi kod publike sa pesmama čika Mije i Ace Krnjevca “Dok ti mirno spavaš” i “Vrati se draga”.
Kasnije će iz “Jugotona” svetlost dana ugledati i druga ploča, sa istom ekipom Badža peva “U mom srcu mjesto ti je” i “Zašto draga činiš tužnim život moj”.
Iz “Beograd Diska” sa velikim odjekom izlazi treći singl “Što rođenu decu ne miluješ” i “Žena je žena” sa kojom dobija ll nagradu publike.
Nakon ostvarenog uspeha dobija dve pesme od Novice Urosevića “Nemoj vatru da ugasiš” i “U ljubavi mogli smo još malo” koje su se našle na četvrtom singlu, gde se okitio sa dve druge nagrade na tada prestižnom festivalu u Sokobanji. Brojni uspesi i saradnja sa čuvenim kompozitorom bi se nastavila da je postojala materijalna podloga, jer je Badža pre svega bio domaćin, i kao takav porodica je uvek bila najbitnija.
Pobeđuje na takmičenju u Nišu za najboljeg “kafanskog pevača” Srbije pevajući Cunetovog “Janičara”, što mu je omogućilo snimanje nove ploče za RTV Niš do čega nije došlo.
Pored pevanja u mnogim renomiranim restoranima širom Srbije, među laskavim priznanjima su “Prvi glas Levča”, Raspevani maj”, “Prvi glas Šumadije i Pomoravlja”, “mikrofon je vaš” radio Beograda i titula “Prvi glas Jugoslavije” beogradske estrade.
Slede učešća na brojnim festivalima. Sa pesmom “Ej, mladosti sirotice” osvaja drugu nagradu publike na festivalu “Svatovac” u Požarevcu, tri puta učestvuje i biva nagrađen, kako od žirija tako i publike na festivalu “moravski biseri”, zapažena numera iz tog perioda je “Volim te k`o sunce” i kao kruna, sudeći po spontanim aplauzima publike i žiria, odnosi apsolutnu titulu na prvom festivalu “Dragiša Nedovic” sa kompozicijom “Volim moju šumadinku”. Bio je tih i nenametljiv ali dar za pisanje i komponovanje nije skrivao, tako su se i kolege njegovom nesebičnošću uzdizale ka vrhu, slušanom pesmom “Ti živiš u oblacima, ja živim u opancima” koju je izneo Maša Simić i festivalska nagrada Jelene Stikić pod nazivom “Mogla sam ti u snu umret’ majko”.
Porodična tradicija se nastavlja, sinovi Željko i Nedeljko koračaju očevim stopama pod patronatom majke Ljiljane koja je oduvek imala razumevanja i bila stub porodice.
Rodbina, kolege i prijatelji su iskreno i svesrdno dali svoj doprinos i podršku u poslednjem periodu Hranislavljevog svesnog i realnog obitavanja sa nama dok je bolest već uzimala maha.
Pevao je iz duše. Nenametljivost, specifična interpretacija i toplina u njegovom glasu, nikog nije ostavljala ravnodušnim svih 55 godina na životnom putu od “Tečića do Cerovca” u očuvanju izvorne tekovine, srca i duha Šumadije. Pesmu treba milovati – govorio je…
Badžina inspiracija, duša i pesma će zauvek živeti u našim srcima,
…i na kraju su plakali baš kao i na početku karijere.
Badžin recital posvećen Dragiši Nedoviću…
U vremena neka davna
živeo je pesnik stari
pisao je mnoge pesme
i svirao na gitari.
Voleo je život noću
lepe žene i kafane
svojoj kući dolazio
kada rujna zora svane.
Nema više Nedovića
ne čuje se plač gitare
al ziveće pevaće se
sevdalinke divne stare.
Sav uzdrhtim kad se zatreperim
kada čujem pesme ove
šumadijo rodni kraju
prođoh bosnom kroz gradove.
Kada moja tabmura zasvira
ovu pesmu što u srce dira
duša boli oko suzu lije
nju što volim pokraj mene nije.
Volesmo se ko slavuji mladi
bujna mladost a šta da se radi
ljubismo se u Novome sadu,
Zreljaninu i u Beogradu.
Autor teksta: Darko Simić
kada sam prvi put cuo badzu pevaca kako peva nisam mogao da verujem da covek peva bolje od safeta,tada ga je pratio betula i badza je prvo poceo safetove pesme pa krenuo na cunetove,pa sumadija itd.svaku pesmu je pevao 100%tacno.kasnije sam se na veseljima u okolino kragujevca raspitivao o badzi i njegovoj karijeri.sve kolege micko harmonikas,mikica markovic,toma serpa pevac,radisa urosevic ,nesa smeker i mnogi drugi .svi su rekli ni bolji covek ni bolji pevac.zalosno sto je mlad preminuo .
..veliko hvala u zadnjoj poruci mogu da odam velikom pevacu koji je bio i ostao vrhunski pevac koji je znao pravilno da peva i od njega sam ponesto naucio ja kao njegov kolega koji je bezbroj veselja odradio sa njim mogu ovom prilikom da za sve sto je ostavio iza sebe a toje njegov predivni glas i sve ono sto odlikuje jednog takvog umetnika i coveka mogu samo da kazem jedno veliko hvala poslednji pozdrav mom kolegi ,,Badzi” a secanje ce ostati vecno dok sam ziv…MILINKO MIKI ZIVKOVIC.