Darko Perić

Ime i prezime: Darko Perić
Datum i mesto rođenja: 19.03.1965. u Kragujevcu.
Oženjen, dva sina (Vojislav i Miloš).
Čovek koji je možda mogao i više od onoga što je postigao u muzici. Detinjstvo je proveo u Rekovcu kod svojih roditelja.

KAKO JE SVE POČELO

Na nagovor svog prijatelja koji se inače bavio pevanjem pojavio se sa 16.godina na manifestaciji ”Zlatni glas Levča” koja je održana u Tečiću. Pevao je tom prilikom prvi put bez ikakvog iskustva pesmu Seje Pitića – Plava žena, topla zima i odneo nagradu publike i prvu nagradu žirija. Bio je to Darkov neverovatni početak i ujedno uvod u godine koje će uslediti i koje ćemu doneti veliku popularnost.

Odlazi na odsluženje vojnog roka u Zenicu. Da oduži dug državi. Pošto je bio neposlušan vojnik posle nekoliko dana odlazi na dnevnu stražu i to pored kantine i upravne zgrade da bi još teže i odgovornije  obavljao tu dužnost. Jednog dana posle ručka u kantini skupili su se vojnici i zapevali. Naravno Darko nije odoleo prvim taktovima harmonike. Iako mu nije bilo dozvoljeno napustio je svoje stražarsko mesto. Vojnici su se već zabavljali. U toku je bila pesma ”Dobro veče izgubljena nado”. Darko je stigao da otpeva refren čime je oduševio sve prisutne, ostavio bez daha i na opšte oduševljenje samog sebe dobio gromoglasni aplauz. Sutra je u kasarni sasvim slučajno organizovano takmičenje vojnika u pevanju gde je Darko naravno pobedio. Na straži je trebao da ostane još 4.dana, međutim starešine prijatno iznenađene Darkovim glasom prekomandovali  su ga u orkestar kasarne. Nakon par dana pevao je na isparaćaju u penziju jednom od starešina. Imao je repertoar od nekih 10-tak pesama ali je i to bilo dovoljno da ih sve zaseni te večeri pa su njegovi glavnokomandujući odlučilli da on i njegov orkestar od sledeće subote pa svake naredne nastupa u u Domu Vojske u Zenici. Inače pomenuti dom bio je tik pored hotela ”Narcis” koji je imao veliku baštu gde je svake večeri pevao Duško Kuliš. Ulice Zenice su bile pune naroda ali ne i velika bašta restorana jer je vremenom ljudima postalo monotono da slušaju uvek isto. S’toga je odlučeno da Dom vojske bude otvoren po prvi put i za civile i da svako može da sluša vojni orkestar. Od tog dana svako veče u sali Doma Vojske bilo je prepuno raje – priseća se Darko. Tako su mu protekli vojnički dani.

Posle vojske Darko nastavlja da peva i to u restoranu ”Ferijalac” u Kragujevcu sa orkestrom Zis-a iz Resnika, gde su mnogi pevači počinjali. Počeo je zatim i tezge da radi ali ne baš toliko koliko je očekivao i nadao se, a razlog je bio kako on sam kaže, loš repertoar.

Posle toga Perić se vraća u Rekovac kod roditelja, gde zajedno sa Zlatkom Milićem i Nenadom Filipovićem osniva bend. Prva kafana u kojoj počinju da rade bila je ”Majka Vuka” u Dragobraći. U to vreme najposećeniji lokal u Kragujevcu i okolini je bio baš pomenuti lokal. Takođe jedno od urbanih mesta bilo je i kafana kod ”Belog” u Kormanu gde je Darko nakon nekoliko meseci prešao i počeo da radi na insistiranje gazde lokala Belog.

Roditelji su imali veoma jak uticaj kada je u pitanju bila Darkova karijera. Na manifestaciju ”Mlava peva Julu” roditelji su ga bukvalno ugurali u auto i odveli da pokaže svoje pevačke sposobnosti iako Darko to nije želeo. Manifestacija koju je organizovala tada najuglednija Jugoslovenska izdavačka kuća Pgp-Rtb okupila je preko 800 takmičara željnih da se pokažu i dokažu. Svaki takmičar je nastupao sa dve pesme. Predsednik žirija je bio pokojni Dobrivoje Doca Ivanković. Takmičenje je trajalo tri dana, a Darko je nastupao prvi dan, otpevao i ušao u 200 najboljih, odnosno u polufinale. Pred svaki nastup predsednik žirija Doca Ivanković je prozivao pevača koji sledeći nastupa i u okviru polufinalne večeri kada je na red došao Darko, Doca je morao četiri puta da ga proziva jer Darko nije imao nameru da zapeva. Onda je Darkov kum ustao, pokazao rukom i rekao: ”Evo ga ovde”. Na to će Doca: Jel ‘oćeš bukliju da izađeš da pevaš? Darko je ipak izašao na binu i zapevao ”Kraj potoka bistre vode”, ali bezvoljno, da bi ga Doca Ivankovic posle prve strofe prekinuo i rekao: ”Ti omladinac, ‘oćeš li da pevaš ili nećeš?”, a Darko mu je odgovara: ”Ne peva mi se. Ovde nisam ni došao da pevam”. Ipak je na Docino ubeđivanje zapevao strofu i refren druge pesme koju je prijavio tog dana, od Ferida Avdića – Dijana ljubavi. Nakon toga Doca mu je rekao, naravno pred svima prisutnim u sali: ”Ti si jedini koji je od ovog trenutka ušao u prvih 12, i plasirao se u finale. A u finalu koje je održano na prepunom gradskom stadionu Darko peva najbolje što može i osvaja prvo mesto publike i drugo mesto žirija.

Nakon Mlave Darko nastupa na manifestaciji ”Jesenja revija”, koja je prva bila održana u Šapcu. Na istom takmičenju te 1987. godine nastupa i Mira Škorić, ali nije prošla. Darko dobija na poklon pesmu ”Požutelo lišće” sa kojom je trebao da nastupi na narednoj manifestaciji. Međutim nije nastupio. Tog dana, kako su ga čuli kako peva gazde restorana ”Srbija” iz Varne (mesto kod Šapca) bili su oduševljeni njegovim glasom. Ponudili su mu cifru koja se ne odbija da nastupa kod njih, što naravno Darko nije odbio, i pevao je punih godinu i po dana. I na oduševljenje samog Darka u tom restoranu nastupali su i Milanče Radosavljević i Savo Radusinović. Jedne večeri među gostima našao se i pokojni Bora Spužić Kvaka. Koji je poželeo da čuje pesmu koja se u to vreme tek pojavila ”Tako, tako, samo tako” od Miloša Bojanića. Darko je otpevao pesmu dva puta. Kvaka nije ostao ravnodušan i svoje oduševljenje je izrazio time što je ostavio bakšiš od 100o maraka. Posavetao je Darka kao stariji i puno iskusniji kolega ”Nemoj nikad da trčiš ka Beogradu, Beograd će doći po tebe”.

Kao i svake večeri lokal u Varni bio je pun. Pred fajront ušao je gospodin u crnom odelu i akt tašni, zamolio Darka da mu otpeva pesmu ”Plava žena, topla zima”. Darko nije znao da je to bio Mijat Božović tekstopisac pomunute pesme. U to vreme Mijat je bio jedan od urednika u PGP-u. Tako su se Mijat i Darko upoznali. Posle nekog vremena Darko odlazi u Sarajevo kod Mijata gde u njegovom studiju snima demo snimak (strofu i refren). Zatim je taj snimak Darko odneo u Beograd u PGP kod tada jednog od urednika PGP-a već, pomenutog Dobrivoja Doce Ivankovića. Pošto su čuli snimak otišli su na ručak kod ”Ace Devetke” na Košutnjaku. Doca mu je rekao da lepo peva ali  ima jedan problem, moraćeš malo da smršaš. Darka je to dosta povredilo, demonstrativno je napustio lokal i otišao je u kola. Doca je bio malo u pripitom stanju, došao je do auta i kroz prozor Darku rekao: ”U inat ću da ti snimim ploču”.

Tako je i bilo. Darko kreće da snima prvi album u studiju 5 RTB-a u Takovskoj ulici i to u vreme baš kad je i Ceca Veličković počinjala. Snimio je prvu ploču a zatim su usledile još tri ploče za PGP. Pošto je bio veran svojoj izdavačkoj kući od PGP-a dobija na poklon 4. spota koja je snimao u Beogradu i na Dunavu. Spotovi su snimljeni ali nikad nisu emitovani na programu Televizije Beograd jer veče kad je trebalo da budu emitovani objavljeno da zbog rata u Bosni prekida se sav muzički program na TV-u. Sva njegova nada je te večeri pala u vodu. Prekinuo je svaki kontakt sa svojom izdavačkom kućom, kivan što spotovi nisu bili emitovani a mogli su 15 dana pre prekidanja muzičkih emisija zbog rata.

1994. godine Darko odlazi u Italiju

Planirao je da ostane dva meseca da bi radio kao vozač kamiona. Bilo je drugačije. Ostao je tamo 7.godina. Nije se bavio muzikom ali je jedne godine imao poziv od Novice Uroševića da snimi kompletan album koji ga ništa ne bi koštao i da se vrati u tada još (Jugoslaviju). Odbio je poziv a taj album Novica je ipak dao Mitru Miriću. Ostao je u Italiji do 2001. godine. Muzici se vratio 2009. godine snimivši dve pesme čije su aranžmane radili braća Midinci. Sa pesmom ”Na venčanju plakala si” koju je on komponovao i napisao učestvovao je na ”Zlatiborskoj pesmi”. Drugu pesmu koju je uradio 2009. godine nosi naziv ”Za kafanskim stolom”.

Trenutno živi u Rekovcu a često boravi u Kragujevcu.

Diskografija

1987 – Orkestar Tomice Miljića

01. Oh, da tebe nocas ima
02. Drhti ruka, čaša pada
03. Na dan tvog venčanja
04. Srećan i nesrećan čovek
05. Ti i ja zagrljeni
06. Nema te više u mojoj duši
07. Spavaj noćas dok se nada gasi
08. Kad bi se poljupci u pismima slali

1988 – PGP RTB – Orkestar Mirka Kodića

01. Čaše ti, majko, razbijam
02. Nije lako kad odazi žena
03. Ne volim beli veo
04. Zidovi beli
05. Lažljivica
06. Zašto si me ostavila
07. Sreća me neće
08. Moram da te vidim

1990 – PGP RTB – Dečak za tvoju dušu, Orkestar Zorana Đorđevića Sandučeta

01. Dečak za tvoju dušu
02. Delila si srce svoje
03. Ti si ruža a ja trn
04. Proklele me suze tvoje
05. Pijem, pijem
06. Ja te moram drugome oteti
07. Tajna
08. Gde da pođem

1991 – Mene lažu, Orkestar Bobana Prodanovića

01. Mene lažu
02. Što smo više tuđi, za tobom sam luđi
03. Ti priznaj sebi
04. Duša me boli
05. Zaigrajmo ovo kolo
06. Budi srećna
07. Pukni čašo
08. Ako se vratiš čeka te čaša

Na dan tvog venčanja – Tekst pesme

Na dan tvoga venčanja padala je kiša
kao da je jesen plakala za nama
kada ti je moja sestra cveće dala
kažu da si cveće zalila suzama.

Ref.
Plakala si sa jesenjom kišom
dok si moje uzimala cveće
nisu znali šta ti duša krije
mislili su da plačeš od sreće.

Ne imadoh snage na svadbu da dođem
i da vidim tebe pod venčanim velom
nisam mog’o drugom sreću da poželim
kad sam te ja hteo kraj sebe u belom.

Šta je tvoje srce podnelo tog dana
o svome sam bolu i ja znao, mila
u bolje smo dane zalud verovali
sudbina nam nije naklonjena bila.